Južna Koreja najavljuje investiciju od 1 triliona dolara u memorijske čipove i humanoidne robote

Južna Koreja decenijama drži svetski primat u proizvodnji memorijskih čipova, a sada tu prednost pokušava da iskoristi za plan koji pokriva celu sledeću deceniju. Vlada je u petak predstavila nacionalnu strategiju koja spaja dve tehnologije od kojih očekuje najviše: naprednu memoriju za veštačku inteligenciju i humanoidne robote za industriju i negu. Ukupna vrednost programa iznosi 1 trilion dolara (1,450 triliona vona), što je najveća pojedinačna industrijska investicija jedne zemlje u tehnologiju — veća od celokupnog američkog CHIPS Act-a od 52 milijarde dolara i japanskog ekvivalenta.

Za poređenje, američki program CHIPS Act 2.0 vredi 52 milijarde dolara, a evropski Chips Act 2 oko 47 milijardi. Kina u domaću proizvodnju čipova ulaže više od 150 milijardi dolara, ali je pod sankcijama koje ograničavaju pristup naprednim tehnologijama. Korejski plan je, međutim, drugačiji po strukturi — ceo svet će za proizvodnju čipova potrošiti manje nego što Južna Koreja namerava da izdvoji samo za memoriju u narednih deset godina.

Više od polovine investicije odlazi na memorijske čipove

Od ukupnog triliona, 650 milijardi dolara namenjeno je memoriji, a fokus je na tri stvari: HBM4 memoriji za treniranje AI modela, 3D NAND-u sa više od 500 slojeva za skladištenje podataka i deljenoj memoriji zasnovanoj na CXL standardu, namenjenoj velikim serverskim sistemima. U HBM segmentu Koreja već dominira — Samsung i SK Hynix su najveći proizvođači aktuelne HBM3 generacije, a HBM4 bi trebalo da tu prednost dodatno učvrsti. U toj trci trenutno je ispred SK Hynix, dok Samsung beleži zastoje.

Hyundai predvodi ulaganje u humanoidne robote

Nešto više od 350 milijardi dolara ide na humanoidne robote, a glavni nosilac tog dela programa je Hyundai. Kompanija je u poslednje dve godine odlučno ušla u ovu oblast — kupila je Boston Dynamics, proizvođača robota Spot i Atlas, investirala u kompaniju Figure AI (runda od 1,5 milijarde dolara iz 2024. godine) i razvila sopstvenog humanoida X-1.

Plan je raščlanjen na tri etape. Do 2030. Hyundai treba da rasporedi 100.000 humanoidnih robota po svojim fabrikama, u proseku 8 do 10 po pogonu. Do 2035. Samsung i SK Hynix trebalo bi da integrišu humanoide u proizvodne linije čipova, što bi bio pionirski industrijski projekat, a do 2040. roboti bi trebalo da uđu u svakodnevni život — uključujući negu starijih, oblast koja je za Koreju posebno važna jer zemlja ima najbrže starenje stanovništva u Aziji.

Za razliku od američkih planova, koji su okrenuti AI modelima i softveru, Koreja stavlja akcenat na fizičku AI — robote koji obavljaju konkretne poslove u fizičkom svetu. Ta strateška razlika najbolje pokazuje kako Seul vidi budućnost industrije.

U programu su svi najveći južnokorejski tehnološki giganti

Samsung Electronics će biti vodeći dobavljač HBM4 i 3D NAND memorije, a SK Hynix njegov direktan konkurent sa fokusom na HBM4 i CXL memoriju. Hyundai Motor je glavni naručilac industrijskih robota, LG Electronics razvija humanoida za domaćinstvo, a Doosan Robotics radi na manjim humanoidima, čime se diversifikuje lanac snabdevanja. Na listi su i inostrani dobavljači — japanske kompanije za specijalizovane motore i senzore, kao i TSMC za logičke čipove koji se ugrađuju uz memoriju.

Najava iz Seula menja odnose snaga u AI industriji

Za Sjedinjene Države to znači direktnu konkurenciju u segmentu koji je strateški za AI infrastrukturu — bez Samsungovog HBM4 teško je proizvesti NVIDIA grafičke procesore Blackwell B200 i B300 u ozbiljnim količinama. Kini najava iz Seula stvara problem: domaćim kompanijama potreban je HBM za sopstvene AI sisteme, ali će pod američkim pritiskom teško doći do naprednih korejskih čipova. To dodatno ubrzava rad na domaćem HBM-u, na kojem već rade CXMT i YMTC.

Za Srbiju i Evropu efekat je indirektan, ali vredan praćenja. Samsung već ima fabriku u Mađarskoj, dok SK Hynix nema evropski pogon, a buduća ekspanzija korejskih kompanija verovatno će uključiti i EU. To je prilika da se Srbija pozicionira za privlačenje investicija u testne pogone i razvoj.

Detalji programa biće poznati u septembru

Vlada će konkretan program objaviti u septembru 2026. godine. Dokument od oko 200 strana trebalo bi da sadrži iznose po kompaniji, regulatorne olakšice poput poreskih i dozvola, strateške partnere iz inostranstva i ciljeve po metrikama — broj zaposlenih i kapacitet proizvodnje.

Do tada, najava iz Seula ostaje jedna od najkonkretnijih nacionalnih AI strategija u istoriji, daleko preciznija od američkog i evropskog pandana. Ostaje da se vidi šta će od plana biti realizovano, ali obim i jasnoća ulaganja već sada pokazuju koliko ozbiljno Koreja shvata trku u čipovima i robotici.